Свих ових протеклих четири
деценије од оснивања Српске националне академије у Торонту показали су да се српски народ никада није повијао ни пред каквим
недаћама, па неће ни пред овим
злом које стручњаци зову пандемија коронавируса.
Сарадници СЛОВА још једном
су направили изузетан напор и
умеће да и овај број нашег часописа буде штиво које се са задовољством чита.

• Закључио сам да би нам професионална сарадња била интересантна и
  успешна на обострано задовољство, каже проф. Иван Оташевић, а Исидору
  позива као активног учесника летње радионице Универзитета у Бањалуци

И радост и замор- као награда
за досадашњи рад и напоре,
Исидора Куновац, студентица виолине на Музичкој академији Wilfried Lorier University
у Вaтерлoу, како се очекује, треба
да у Банском Двору y Бањалуци
почетком јуна наступи заједно са
Оркестром музичке академије.
Велико и признање и обавеза и од
Редакције СЛОВА упућујемо јој искрене честитке за такав успех. Исидора Куновац је релативно касно
почела да свира на виолини, тек у

12. години. Изузетно талентована
    вредним радом све то надокнадила и положила пријемни за тако
    угледну школу, какав јесте Wilfried
    Lorier University у Ватерлоу

Конкурс за лидера опозиције: да ли га изабрати по рецепту из Будимпеште [и Вашингтона]

Бошко Обрадовић: Заступам
традиционалну већинску Србију

Са приближавањем лета, у
Србији не расте само метеоролошка, него и политичка
температура. На насловне стране
таблоида, које сваког дана нуде
коктел политичких, криминалних
и естрадних тема (укључујући ту и
сензације са фронта пандемије) полако доспева и тема нових избора.
Најпре председничких, са великом
вероватноћом да се истовремено
ванредно гласа и за нови састав
парламента и изабере и нова власт
у престоници, Београду.

Срби у Црној Гори поштују државу у којој живе, али нису имали разлога за славље. Они не
могу заборавити угњетавања, дискриминацију, протеривање, претње новом тракторијадом
и отимањем светиња од стране Ђукановићевог режима, али ни уништавање српског језика,
ћирилице, признавање лажне државе Косово, на силу, без референдума улазак у НАТО

Деценију и по од референдума 2006. године у Црној
Гори нема помирења! „Зараћене“ стране остале су у рововима. Расколи међу православним
Црногорцима су све дубљи, а у последње време појачани су појавом
такозваних комита. Иако је режим
Мила Ђукановића пао 30. августа прошле године, црногорски националисти и шовинисти и даље
сеју антисрпски мржњу.

ФРОНТ ЗА МИЛОВ ОПОЗИВ
Демократски фронт покренуће иницијативу ка Уставном суду за опозив
председника Црне Горе Мила Ђукановића, саопштио је шеф посланичког клуба овог политичког савеза
Славен Радуновић. Иницијативу
ће покренути због изјаве Ђукановића
кандидатима за амбасадоре.
-Ђукановић је рекао да они који су
били против независности немају
право да буду њени представници. У
Уставу Црне Горе пише да се права и
слободе остварују на основу Устава
и да су сви пред законом једнаки.
Грађани ове државе који су учестввали на референдуму, због свог
изјашњења не могу да обављају јавну
функцију. То је најексплицитнији вид
кршења људских права и врхунац дрскости, сматра Радуновић.

Канадска радна пензија (CPP) и Компанијска пензија могу да се примају без временског ограничења
у било којој држави, с тим што ће се код слања из Канаде одбијати 25 одсто канадске таксе

.

Прије неколико дана испратили смо наше пријатеље Мирка и Раду, на, како они кажу
последње путовање преко баре.
Враћају се кући, после скоро тридесет година боравка у Канади. На
питање њихове комшинице Мери
шта је разлог повратка, њихов одговор је:
,,Хоћемо да умремо тамо гђе смо
се родили. За живота смо силом
прилика били избјеглице и имигранти али на оном свијету то не
морамо, то је ствар нашег избора.
Дошли смо у Канаду са два кофера
и враћамо се та два иста кофера али
са много лијепих успомена на Канаду, која нас је примила када нам
је било најтеже у животу. Али, ми
смо у ствари за све вријеме боравка
у Канади живјели и тамо и овдје.
Физички смо били у Канади а са
срцем и душом били смо у завичају.
Није лако тако располућен живјети. Дуго смо се мучили да донесемо
одлуку о повратку али ево сутра
путујемо. Имамо авионске карте у
једном правцу. Све што смо имали
у стану подијелили смо пријатељима и хуманитарним организацијама. Наша дјеца нису имала ништа
против нашег повратка. Рекли су,
супер, имаћемо код кога да дођемо
за вријеме наших одмора. До сада
нисмо знали зашто и код кога би
тамо ишли.

Никола Тесла је све своје напоре и новац улагао у унапређење научног истраживања
да би на крају умро сам и осиромашен. Његове проналаске користимо свакодневно,
међутим често пропуштамо да признамо њихов огроман допринос савременом
друштву, каже за СЛОВО Том Ракочевић

Том Ракочевић, члан Провинцијског Парламента
(MPP) за округ Humber
River-Black Creek у Торонту иницијатор је да канадска провинција
Онтарио прогласи 10. јул, када је
рођен велики научник, за Дан Николе Тесле. Том Ракочевић је већ
поднео предлог закона провинцијскоj Влади и ова иницијатива
би ускоро требало да буде и реализована.

Потпуно је неприхватљиво живјети у свијету у којем развијене земље могу да вакцинишу
већину свог становништва, док многе државе у развоју немају приступ ниједној дози,
каже Антонио Гутереш

Институт за експерименталну медицину из Санкт Петербурга планира да у наредних
годину дана заврши претклиничка испитивања прве јестиве вакцине против вируса
корона на свијету, која ће имати укус као познати руски млијечни производ – “рјаженка”, саопштио је директор овог института Александар Дмитријев.
Према ријечима Дмитријева, истраживање је почело на Институту за експерименталну медицину прије око годину дана.
Према оцјени научника, јестива вакцина се по укусу готово не разликује од обичних
ферментисаних млијечних производа. Раније је потпредсједник Руске академије
наука академик Владимир Чехонин најавио претклиничке студије необичне вакцине
против ковида у облику јогурта.

Пажљиво сам бирала понуђене улоге, јер сам заговорник да се каријера прави не
само на одиграним већ и на одбијеним улогама, каже за СЛОВО Љиљана Благојевић

Београд се мења и мењаће се, али шта вам данас највише смета у
нашој престоници?

• Београд је као тесна ципела за нагло порасло стопало. Преко два милиона становника а инфраструктура као пре сто година. Али оно што ми највише смета је
  одсуство еколошке свести и лепих манира код његовог становништва. Прљав је,
  пропалих фасада, офуцаних балкона. Били смо некада грађани са освешћеном
  естетиком. Данас борба за голи живот је довела дотле да нам је нормално да на
  балконима стоје неке “рке”, фрижидери, зарђале столице, да су балконске ограде
  неофарбане, и да висе неки отрембешени конопци за веш. Око зграда су тоне пикаваца, бачене амбалаже и лелујавих пластичних кеса. А зове се бели град- Београд.