DigiCloud Hosting
Slovo Logo
kontact vojomacar@gmail.com
СЛОВО О ИЗБОРИМА
Војо Мачаp

О изборима, ванредним парламентарним у Канади, одржаним 21. септембра ове године,
у овом броју часописа СЛОВО пише
Богдан Каришик из Торонта. Изборе је иницирао премијер Канаде
Џастин Трудо, а све с намјером да
Либерална партија добије потребну
већину, како би сама могла одлучивати о важним питањима, посебно
оним из економске области.
Међутим, ништа се практично
није десило, што већ није и до сада
потврђено у сличним приликама.
Богдан Каришик наглашава следеће:
,,Либерална партија јесте
добила највећи број гласова, али недовољно да има
већински Парламент. Фудбалским рјечником речено,
ова изборна утакмица завршена је нерјешеним резултатом.


Читајте часопис СЛОВО.
СЛОВО, ово ћирилично, наша је
ОТАЏБИНА.
СЛОВО ЈЕ НАША
ЧУВАРКУЋА!

„БАЛКАНСКА ТЕТКА“ МНОГО ЗАПОЧЕЛА, МАЛО ЗАВРШИЛА

Пише: Милан МИШИЋ

Кад у државну посету долази лидер економски најјаче
и политички најутицајније
земље Европе, који је уз то на
власти већ 16 година, то је догађај
који захтева раскошан протокол,
много крупних речи и у свакој прилици стављања госту од стране домаћина на знање да је добродошао
и да је изузетно уважаван.
Крајњи резултат је много речи
које су надокнадиле мањак дела:
немачка канцеларка Ангела Меркел – о њеној посети је реч – била
је у ствари у опроштајној посети
двема балканским престоницама и региону чије лидере добро
познаје, док су они такође добро
упознали њу.
Да боравак у Београду и Тирани
буде више парадан него радан,
допринела је чињеница да је на
кратку балканску турнеју Меркелова дошла у завршним данима
свог четвртог мандата: само десетак дана пре немачких парламентарних избора (26. септембра)
и свог (својевољног) политичког
пензионисања.



ЈОАНИКИЈЕ: СЛУЖИЋУ БРАТСКОМ ПОМИРЕЊУ У ЦРНОЈ ГОРИ

Уз појање монаштва и
свештенства уз сузе радости,
поруке мира за све народе и
сваку веру, уз потресне слике које
су изван храма пратиле ову, за васколики српски народ узвишену свечаност, устоличен је 5. септембра, у
Цетињском манастиру митрополит
црногорско- приморски Јоаникије
(Мићовић). Жезло му је предао и у
трон га увео патријарх српски Порфирије. Митрополит Јоаникије је у
беседи, у храму препуном свештенства и монаштва послао поруке
мира и помирења:

  • Служићу братском помирењу
    у Црној Гори, лечећи старе и нове
    ране на бићу повереног ми народа.
    Као и до сада делићу и зло и добро
    са својим народом, радост и жалост.
    Помагати сиромашне, тешити жалосне, храбрити уплашене, тражити изгубљене и заборављене,
    носећи крст свога народа, биће мој
    циљ.
Пише: Велиша КАДИЋ

Загрљај патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија

Председник Црне Горе Мило Ђукановић оценио је да се на Цетињу догодила,
како је навео, „насилна интронизација
митрополита“ црногорско- приморског
и непримерена употреба силе „против
мирно окупљених грађана“.



ДАЛЕКО ЈЕ АМЕРИКА
Пише:
Небојша ЈЕВРИЋ

ЗУ мојој згради живи госпођа
Нада. Познајем је четрдесет
година. Била је лепа млада
директорка банке у Чика Љубиној
и ујутро прва долазила у „Коларац“ на кафу. Имала је привилегију да пије кафу са академиком
и директором „Винче“ Павлом Савићем. Знали смо и Павла и Наду.
„Јел може један вињак, тињак,
сиротињак?“ – добацив’о им је покојни Амбро Марошевић.
Увек је око ње било књижевне
гулије, песника и прозаиста. Сликари су је обожавали. Куповала је
цртеже и слике од младих сликара.

Кад је цар Хаиле Селасије посетио Југославију, Тито га је повео
у обилазак Винче. Свим инжењерима је наређено да се појаве у
оделима и краватама, а Служба
је Павлу купила одело и лептир
машну. Пратња цара Хаила Селасија је сваком од инжењера поклонила по златник. Лично цар је
Павлу даривао специјални, велики златник. Кад се гости отишли,
појавили су се удбаши и тражили
од инжењера да врате златнике,
јер је то био поклон држави. Павле
Савић одбио је да врати златник!“
– причала нам је Нада

.


СРПСКИ ЈЕЗИК НА СВИМ МЕРИДИЈАНИМА

Разговарамо са Маријом
Глушчевић Драганић, представником САВА онлајн школе за Северну Америку.
n Када је основана,,Сава,, онлајн школа, ко су иницијатори и шта је основни циљ једне
овакве школе?

  • „Сава” онлајн школа српског
    језика, културе и традиције покренута је у јулу 2020. године,
    а изникла је из Основне школе
    „Звездобројци” у Београду, која
    је у Србији увела иновативан начин образовања, баштинећи оно
    најбоље из српске школе и културног наслеђа, а опет гајећи потпуну
    отвореност према свету.
    Навела бих речи Милутина Николића, једног од оснивача ОШ
    „Звездобројци” и „Сава” онлајн
    школе, да је наша мисија да „негујемо српске душе ван матице и
    да омогућимо сваком детету које
    жели да учи српски језик прилику
    да учи свој завичајни језик где год
    живело на планети”.
Пише:
Гордана ЛАКОВИЋ

ТИМСКИ РАД
-За целовиту причу о „Сава” онлајн школи
немогуће је истакнути једну особу, истиче
Марија Глушчевић Драганић. Тренутно
наш тим укључује педагоге, психологе,
стручњаке у образовању и друге сараднике из Србије, САД, Норвешке, Енглеске,
Француске и Аустралије.
После више од 20 година рада у маркетинг комуникацијама у многим компанијама и индустријама у САД, као и рада
на културолошкој страни у дијаспори,
морам нагласити да рад у „Сава” онлајн
школи за мене представља највећу част
и задовољство. Ово је рад који инспирише јер је испуњен позитивном енергијом
и намењен је нашој деци и младима.
Идемо стазама Звездобројаца!
Марија Глушчевић Драганић је представник САВА онлајн школе за Северну Америку и сарадник у маркетинг тиму школе.
Рођена је у Пријепољу, Србији, а одрасла
је у Подгорици, Црној Гори. Студије маркетинг комуникација, као и студије позоришне режије, завршила је на TCU (Texas
Christian University) универзитету у Форт
Ворту, стекавши звање магистра. Живи и
ради у Далас-Форт Ворту, где је и оснивач
Културног центра РАСТКО


СРНА ЈЕ РАСЛА СА РЕПУБЛИКОМ СРПСКОМ

ДОПИСНИК ЈЕ ГЛАВНА КАРИКА СРНЕ

Свједоци смо да се у Срни константно ради на унапређењу постојећих и
активирању нових сервиса. Шта су планови за будућност?

  • Свијет је добио интернет који јесте планетарно брз, широк и моћан, тако да смо се
    морали прилагодити мало другачијем начину рада, па и своје планове за будућност
    прилагођавамо томе. Већ дужи период, стицајем лоших околности, Срна стагнира
    када су у питању нове технологије, због чега се и планови углавном односе на
    модернизацију тог сектора. Један од приоритета свакако је и јачање дописничке
    мреже, јер је дописник основна карика у нашем ланцу, а уколико финансијска
    ситуација дозволи постоји могућност и ангажовања дописника из иностранства, из
    неколико политички утицајних и моћних држава. Оно што је увијек у центру пажње
    јесте и положај наших новинара, за који вјерујемо да ће бити побољшан наредних
    година. Ми смо мали тим, али јак и вриједан и вјерујем да ћемо наставити успјешан
    рад упркос свим изазовима савременог доба.
    Радили смо у ратном, а сада радимо у мирнодопском периоду, што се одразило и
    на начин рада, али и на фокус догађаја. Промијенило се и сједиште Срне које је до
Пише:
Горан ЂУРИЋ
  1. године било у ратној престоници – Палама, а од тада до данас је у Бијељини.
    Оно што је остало исто јесте систем рада – новинар- дописник, као основна карика,
    редактор и шеф Деска. Срна дневно емитује од 250 до 300 информација, тако да
    наше редакције сваки дан напишу по један роман. Прошле године емитовали смо
    121.750 вијести што је највише вијести у једној години у историји Новинске агенције
    Републике Српске. Ово су заиста импозантни подаци на којима би могле да нам
    позавиде и много веће и моћније медијске куће.
    Уз вијест, као основни производ, својим корисницима нудимо фоно и фото сервис, а
    од прије неколико година и видео сервис, што се показало као успјешан пројекат који
    ћемо развијати у наредном периоду. Корисници нашег сервиса су водећи штампани
    и електронски медији, али наш сервис могу да купе и остали, тако да су ту и бројне
    амбасаде, представништва ЕУ, општине, компаније, министарства на свим нивоима
    власти и многи други. Морам да се захвалим Влади Републике Српске на великој
    подршци свих ових година, као и нашим корисницима који су препознали квалитет
    наших вијести које свакодневно пружамо.






ПРОШЛОСТ ПРОГОВАРА О САДАШЊОСТИ

Пише: Живанка МАЈСТОРОВИЋ

Иво Андрић је 1940. био
у дипломатској служби у
Немачкој, оставка коју је
понудио, на дипломатске функције, није прихваћена и он присуствује потписивању „тројног
пакта“као представник Југославије. После бомбардовања Београда Андрић се враћа у своју
земљу. Настањује се као подстанар у рањеном и разрушеном Београду и током рата живи тихо и
повучено. Пише, али и одбија да
се његове приповетке објављују
док његов народ страда. Пишући,
враћа се својим коренима, свом
завичају и одлази у прошлост.
Тих ратних година Андрић је написао „Травничку хронику“ и „На
Дрини ћуприју“. Док су Немци
разарали нашу земљу, убијали
педесет наших за једног рањеног
Немца и стотину за једног погинулог, док су сејали страх и смрт
нашим просторима, негде у некој
уличици у изнајмљеном стану
писао је писац који ће прославити нашу књижевност и који ће на
најбољи и најплеменитији начин
помоћи свом народу да поврати
достојанство и веру у себе

СВЕ БРОЈЕВЕ ЧАСОПИСА СЛОВО ОД БРОЈА 32 ДО НАЈНОВИЈЕГ МОЖЕТЕ ЧИТАТИ БЕСПЛАТНО У РУБРИЦИ АРХИВА. УКОЛИКО ЖЕЛИТЕ ДА ЧИТАТЕ И НАЈНОВИЈИ БРОЈ ОНДА МОРАТЕ ДА СЕ ПРЕТПЛАТИТЕ. ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА ЈЕ 40 КАНАДСКИХ ДОЛАРА. УЗ УПЛАТУ ПОТРЕБНО ЈЕ ДА ПОШАЉЕТЕ И ВАШ E-MAIL.
Etobicoke PC RepairCelia ProductionTESLIN MUZEJtrinity banquet hallTwo Small Men with Big HeartsSportska skola junakMarija MilicModular Home Additions IncTanja Stosic Real EstateOglas SlovoMGM DevelopmentSrbi za srbeSava onlajn skolasroska narodna odbranaDijaSpora shopPRLMarko BakocSt George banquet hall