Кад сам био много мањи
него што сам данас, слушао
сам старије од себе како на
прославама певају песму упућену
лично Титу тада ,, највећем сину
народа и народности,, почивше
државе Југославије. А песма је
гласила ,, Друже Тито нешто бих
те пит’о, дал’ се смије љубити по
двије,, . Има и наставак, односно у
песми друг Тито одговара ,, Може
злато демократија је, љубиш цуру
не питаш чија је ,,. А има и друга
верзија Титиног одговора
,, Може злато, борисмо се
зато,, .
Е тако је у песми из моје
младости изгледала демократија у земљи које више
нема.
Како данас изгледа демократија?

Читајте часопис СЛОВО.
СЛОВО, ово ћирилично, наша је
ОТАЏБИНА.
СЛОВО ЈЕ НАША
ЧУВАРКУЋА!

Почетак устајање са једне од четири столице на којима је у својој спољној политици досад седела,
свакако је изјава по други пут изабраног председника Александра Вучића да је Србија ”војно
неутрална, али док је на путу ка Европској унији не може да буде и политички неопредељена

У недељу 3. априла, Србија
је показала да је, иако фалична, ипак демократија:
победник председничких избора
од прве, са 59 одсто освојених гласова, је Александар Вучић, који је
тиме себи обезбедио други мандат
на месту шефа државе. Гласало
се и за нови састав Скупштине,
где ниједна странка, па дакле ни
владајући СНС, није добацила
до просте већине, па ће за састављање владе бити неопходне
коалиционе комбинаторике, док
је на гласању за нову власт у Београду, резултат нерешен, што
подразумева много могућих расплета, укључујући и нови излазак на биралишта…
Због процедуралних, техничких
и осталих мањкавости избори
ће се поновити на не баш малом
броју бирачких места, са мало
изгледа да то утиче на коначни
резултат.

.

„То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните, и ако ми не задате Божију вјеру да
ћете тако учињен, како и ја хоћу, онда ћу све оставити пред проклетством, а мој последњи
час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вами на душу“, овим речима је Његош
обавезао Црногорце да га сахране на Ловћен

РАЈТ ЗАДИВЉЕН АРХИТЕКТУРОМ
Оснивач модерне архитектуре, Американац Френк Лојд Рајт, који је посетио Црну
Гору између два светска рата, био је задивљен архитектонском лепотом цркве на
Ловћену. Када је сазнао да је Његош „нацртао“ цркву-капелу, Рајт је узвикнуо:
-Његош је заиста био генијалан, када је смислио овакво решење, јер кружна форма
је права круна за врх Ловћена. Види се са свих страна и једнако изгледа са сваке стране, казао је Рајт, који је био супруг унуке великог војводе и јунака Марка
Миљанова –Олге Иванове Лазовић.

Тута Пата је седео и пио
на црту у крчми „И то ће
проћи“, која је добила име по
Андрићевој кафани из приповетке
„Зека“.
Првих година пошто је пропала
грађевинска фирма где је радио,
са офуцаном актeнташном у којој
је био сендич са зидарском саламом, обилазио је фирме узалудно
покушавајући да се запосли. Ником од нових газда није ни на памет падало да несрећног благајника који је прешао педесету прими
на по- сао. Киза Президенте је несрећнике који су остали без посла
у педесетој назвао „колатералном
штетом“. Неки од њих су због неплаћених рачуна остали без станова. Тим невидљивим људи- ма
припадао је и Тута Пата.

.

Мој леп и талентован супруг, Роберт Јут, напустио је овај свет пре годину и по дана
оставивши иза себе сценарио за играни филм о Тесли, који је сада мој задатак да
испуним и нађем продукцијску кућу која би могла да га оствари, каже за СЛОВО
Симонида Перица Јут

Симонида Перица Јут из Вашингтона радо се одазвала
да говори за часопис СЛОВО.
Деведесетих година прошлог
века, са покојним супругом, Робертом Јутом, направили сте документарни филм, као и књигу
под истоветним насловом “ Тесла,
господар муња –“ (“Tesla, master
of lightening”) чиме сте скренули
пажњу на великог Николу Теслу,
о коме се у Америци тада није
практично ништа знало ни чуло
од седамдесетих година прошлог
века. Шта је био основни мотив да
сте ви и Ваш супруг, иначе професионални редитељ, прихватили
тог подухвата?

.

Њемачки правник и адвокат
Кристијан Шмит је 12. априла 2022. године, кршењем
свих правних норми међународног
и унутрашњег (државног) права,
наметнуо свој приватни „Налог о
обустављању примјене Закона о непокретној имовини која се користи
за функционисање јавне власти“.
Подсјећања ради, ријеч је о закону
који је, на основу својих уставних
надлежности, усвојила Народна
скупштина Републике Српске у фебруару ове године, а објављен је у
априлу исте године у „Службеном
гласнику Републике Српске“, каже
Милан Благојевић, универзитетски професор и доктор правних наука из Бањалуке.

И дан данас, кад се осећамо усамљено, ми у стиховима Душка Трифуновића проналазимо уточиште

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ
рођен је у малом месту поред
Босанског брода, Сијековцу

13. септембра 1933. године. Према
    сопственој жељи, сахрањен је 30.
    јануара 2006. године на Чератском
    гробљу у Сремским Карловцима.
    Завршио је браварску школу, а радио је једно време и као шумар.
    Раскошни песнички таленат, дошао је до изражаја када је дошао у
    Сарајево. Завршио је филозофски
    факултет, одсек за књижевност. По
    повратку из војске, написао је своју
    прву песму. Дуги низ година је радио на сарајевској телевизији као
    главни и одговорни уредник музичког и културног програма. Када
    је добио посао уредника, осетио је и
    знао шта му ваља чинити. Окупљао
    је око себе младе и талентоване
    људе, који су желели да стварају
    музику и да постану популарни.
    Најпознатији је постао на основу
    сарадње са рок саставом «Бијело
    дугме”. До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан
    песник сарађује са рок бендом. Из те
    сарадње су се изродили хитови као
    што су „Има нека тајна веза», „Шта
    би дао да си на мом мјесту”, „Главо
    луда” и многи други. Сем тога, писао је текстове и за „Индексе”, Неду
    Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Сеида Мемића Вајту а
    последње познато естрадно име са
    којим је радио је био Жељко Јоксимовић («Има нешто»).