Poštovani korisnici i sugrađani, 

U prilogu dostavljamo brošuru Razvojne Agencije Srbije “Zašto ulagati u Srbiju”. Ukoliko, s tim u vezi, imate nekih pitanja i nedoumica, molimo da nas kontaktirate

Generalni konzulat Republike Srbije

701-40 Eglinton Ave. East

Toronto, ON M4P 3A2

Tel. 416.483.1080

why-invest-2021

Poštovani korisnici i sugrađani,

Na molbu diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u SAD, dostavljamo sledeću informaciju:

U svetlu obeležavanja 140. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD, Srpski narodni savez iz Pitsburga, organizuje konkurs za najbolji esej o odnosima dijaspore i matice i mogućnostima za njihovo unapređenje. 

Učešće na konkursu otvoreno je za sve srpske srednjoškolce i studente iz SAD i Kanade.

Nagradni fond konkursa je 10.000 dolara i obuhvata trui nagrade: za srednjoškolca, univerzitetskog studenta osnovnih studija i studenta postdiplomskih studija.

Detalji konkursa dostupni su na veb stranici lista “Amerikanski Srbobran” glasila Srpskog narodnog saveza: 

SNF Essay Competition to Award $10,000 in Prizes – The American Srbobran

 
	

SNF Essay Competition to Award $10,000 in Prizes – The American SrbobranInternational Essay Contest Membership in the SNF is NOT Required The Serb National Federation (SNF) is sponsori…

S poštovanjem, 

Generalni konzulat Republike Srbije

701-40 Eglinton Ave. East

Toronto, ON M4P 3A2

ТАМАРА ЈЕМУОВИЋ-НАЈЛЕПША СРПКИЊА У КАНАДИ

На манифестацији MISS UNIVERSE CANADA, одржаној у Торонту 24. октобра, Српкиња  Тамара Јемуовић проглашена је првом пратиљом победници која се зове Нова Стивенс. Као прва пратиља Тамара Јемуовић ће представљати Канаду на такмичењу Miss International, које ће следеће године бити отрганизовано у Јапану.  О најновијем успеху Тамаре Јемуовић читајте репортажу из пера наше новинарке Гордане Крунић у новембарском броју СЛОВА, а фотка најлепше  Српкиње у Канади красиће и насловну страну часописа СЛОВО брпој 46.

ЋИРИЛИЦА ЈЕ ТРАДИЦИОНАЛНО СРПСКО ПИСМО

СЛОВО БРОЈ 44 28.СЕПТЕМБАР 2020.
СЛОВО НАШ ГОСТ
ЗА СЛОВО ГОВОРИ ДР ДЕЈАН ИВКОВИЋ, ПРЕДАВАЧ НА УНИВЕРЗИТЕТУ ТОРОНТО И УНИВЕРЗИТЕТУ ЈОРК
ЋИРИЛИЦА ЈЕ ТРАДИЦИОНАЛНО
СРПСКО ПИСМО

За мене као Србина, ћирилица је једино српско писмо, и тај мој став се очитује у чињеници да искључиво користим ћирилицу када пишем или куцам на српском, укључујући и комуникацију са колегама и пријатељима Хрватима и Бошњацима. То је мој субјективни став, следствено, одражава моје језичко понашање у потпуности
Пише Гордана ЛАКОВИЋ
Др Дејан Ивковић, који предаје три предмета из области вишејезичности на Универзитету у Торонту и низ предмета из области педагогије на Универзитету Јорк, радо се одазвао нашем позиву да за читаоце СЛОВА говори о језичким недоумицама, пре свега о српском језику и вековном српском писму ћирилици.

-Између 1996. када сте на Универзитету у Торонто магистрирали из области лингвистике словенских језика и 2012. када сте докторирали и постали предавач на Универзитету у Торонту и Јорк Универизитету, радили сте као координатор за наставу енглеског језика за новодошле у Канаду, а чак десет година сте радили као програмер. Шта је било опредељујуће да се након шеснаест година вратите струци?
-Мој излет у програмирање је био мотивисан више нуждом него жељом да мењам струку. Мада сам имао подршку супруге да наставим да се бавим науком, схватио сам да ми је приоритет био да обезбедим финансијску сигурност за своју породицу, укључујући четворогодишњег сина. Када су услови сазрели, једно време сам паралелно радио на докторату и био запослен као програмер, док сам се последње две године само бавио докторатом, што је укључивало и посао асистента на Факултету за образовање при Унивезитету Јорк. Већ на основним студијама, на Филолошком факултету у Београду, знао сам да ће мој позив бити у академском свету. Остали послови, укључујући програмирање, били су средство за постизање тог циља.

-Генерално, какви су услови за изучавање српског језика на канадским универзитетима?
-На високошколском нивоу, српски језик се у Канади предаје само на Унивезитету у Торонту, и то у оквиру предмета који се зове босански, хрватски и српски језик, на три нивоа: почетном, средњем и вишем. Године 2015. на 2016, био сам у ситуацији да мењам колегиницу која иначе предаје тaј предмет, којом приликом сам држао часове два пута седмично групи од деветоро студената. Сви студенти су били пореклом из бивше Југославије. Ово искуство ми је остало у вeома пријатном сећању. Део мог наставног програма је био посвећен и учењу ћирилице. Истакао бих да су студенти несрпског порекла то такође веома лепо прихватили. Осим језика, на овдашњој Славистици се изучавају српска књижевност, филм и култура, али у оквиру заједничких предмета. До пре годину дана, Хрвати су финансирали своје лекторе који су предавали низ предмета из хрватске културе и књижевности. Колико знам, предмета који се баве само србистиком нема већ дуги низ година. Од пре неколико година, програм је преименован у Јужнословенски језици и књижевности. Велика већина студената који, у оквиру програма, похађају неки од предмета, укључујући језик, студирају неки други предмет као главни. Економски и политички фактори као и демографске тенденције, подједнако у отаџбини и расејању, нажалост не наговештавају боље дане не само за српски него и за остале словенске језике. У том контексту, очекујем да ће интересовање за српски и присутност србистике на високошколском нивоу бити неизвесни уколико се, по том питању, не учини посебан напор и од стране српске државе и од стране овдашње дијаспоре.

-Ваше поље истраживања је и феномен двоалфабетизма у српском језику. Како објашњавате да је код Срба могућа синхрона употреба два писма, ћирилице и латинице?
-Феномен двоалфабетизма (у социолингвистици још познат под називом диграфија, биалфабетизам, двоазбучје) означава коришћење два или више писама у сврху писане комуникације међу припадницима једне те исте језичке зaједнице. У том смислу, можемо говорити о двоалфабетизму који карактерише савремени српски језик, на основну чињенице да су у Срба латиница и ћирилица присутни у разним доменима писане језичке употребе, укључујући традиционалне и нове медије, јавне просторе, образовање, политички дискурс, па чак и индивидуално понашaње. Као илустрација овог последњег може послужити чињеница да значајни број говорника српског користи ћирилицу при писању оловком, а латиницу на тастатури. Разлози су историјског (укључујући религијски) карактера. Док је традиционално српско писмо несумњиво ћирилица, Срби су вековима живели на просторима где су били или у контакту са инописменим народима (Хрвати, Мађари, Немци) или под њиховом владавином (Аустроугарска, Турска, Мађарска, Немачка). То само по себи не мора да буде разлог прихватања туђег писма (латинице, у нашем случају) али у условима у којима са тим народом делимо

ДР ДЕЈАН ИВКОВИЋ

У РАЗГОВОРУ СА ДР. ДЕЈАНОМ ИВКОВИЋЕМ

То само по себи не мора да буде разлог прихватања туђег писма (латинице, у нашем случају) али у условима у којима са тим народом делимо исти или веома сличан језички код (Хрвати) стварају се повољни услови за преузимање или коегзистенцију писама. Као последица српско-хрватске дихотомије, у форми двоваријатног језичког стандарда за заједнички штокавски језички код, појавила се и ћирилично-латиничка дихотомија, која се стицајем даљих политичких и геополитичких околности задржала једино код Срба, у Србији и Републици Српској, те у много мањој мери у Црној Гори, где је у међувремену само коришћење латинице постало амблем политичког црногорства у односу на политичко српство.

-Кад већ говоримо о ћирилици и латиници има много мишљења да су оба писма српска. Какав је Ваш став о томе?
-Ставови и чињенице наравно нису исто, и не треба их бркати. У одговору на претходно питање сам укратко образложио чињенице у контексту добро познатих разлога који су резултирали коришћењем оба писма међу Србима. За мене као Србина, ћирилица је једино српско писмо, и тај мој став се очитује у чињеници да искључиво користим ћирилицу када пишем или куцам на српском, укључујући и комуникацију са колегама и пријатељима Хрватима и Бошњацима. То је мој субјективни став, следствено, одражава моје језичко понашање. Чињеница је, међутим, да многи Срби, ако не и већина, користе углавном или искључиво латиницу. Неки би од њих рекли да су оба писма српска, неки би чак рекли да је латиница више српска јер је присутнија све више, игноришући културно-историјске разлоге. У сваком случају, одговор на питање и истина су вишесложни, и зависе од тога шта се подразумева под атрибутом ‘српски’, понашање на ‘терену’ или вековна традиција.

-Вековно српско писмо ћирилица, на ком су написана највреднија дела из области српске књижевности и историје, очигледно губи битку са латиницом у сваком погледу, почевши од штампаних медија па до издавачких кућа које све више књиге штампају на латиници. Зашто је то тако?
-Део одговора на ово питање сам већ понудио. У контексту употребе писама у издаваштву додао бих да је основни разлог доминације латинице тежња да се допре до потенцијалног потрошача и корисника услуге који разуме језик (тј. дели са Србима заједнички језички код) али не уме или чак не жели да чита ћирилицу. Исто важи за индустрију забаве, ријалити програме, популарну музику. Други разлог, код овог првог, је и чињеница да су ћирилична штампана слова шира и заузимају више простора за штампу и према томе су књиге на ћирилици су скупље јер захтевају више штампаних страница. Постоји и низ субјективних разлога, наравно.

-Живите у Торонту, далеко од отаџбине, и борите се, међу ретким ентузијастима, за вековно српско писмо ћирилицу. Зашто је та борба у отаџбини на први поглед замрла, да ли је то нови вид окупације српског национа преко уништавања ћирилице?
-Српска ћирилица и српски језик, и многи ‘мали’ језици, су жртве или барем колатерална штета глобализације, која се пре свега очитује у доминацији енглеског језика као језика међународне комуникације и англо сфере као, наводно, једине политичке алтернативе. Такав став прети да уништи не само језичку него и културолошку разноликост (linguistic and cultural diversity) и није инклузиван, што су, парадоксално, крилатице званичне политике глобализације, на папиру. Поређења ради, говорници језика попут инуктитут, оџибве и анишанабе у Канади и ми Срби, имамо сличан задатак, с тим што се у нашем случају више ради о заштити ћириличног писма, што би био и наш главни допринос очувању језичког диверзитета у породици народа.

-Да ли Ви као истакнути борац за ћирилицу сарађујете на том плану са сличним људима или организацијама у отаџбини или расејању?
-Нажалост, не. Покушавао сам да остварим контакте са универзитетима у Србији и институцијама али сав мој рад, укључујући и теренски рад је самосталан у сваком погледу.

-Какви су вам професионални планови.
-Тренутно предајем на Факултету за образовање на Универзитету Јорк и на два одсека (New College и OISE) на Универзитету у Торонту, што ми је главна преокупација и извор прихода. Из тог разлога сам истраживања из области ћирилице прекинуо до даљњег. Надам се да ћу се у скорије време томе вратити уколико будем у могућности, али то не зависи само од мене, каже на крају разговора специјално за СЛОВО проф. Др Дејан Ивковић. СЛОВО
КАКО САЧУВАТИ ЈЕЗИК
-Пет векова турске окупације оставило је видног трага и у српском језику, већ деценијама српски језик се германизује, а у 21. веку енглески је доминантан као нови поробљивач српског језика…Kако се одбранити од невидљивог непријатеља који тежи да српски језик једног дана нестане са сцене?
-Најбољи отпор језичкој и културолошкој агресији је управо коришћење језика, у нашем случају пре свега писма, у свим могућим контекстима, ситуацијама, и у кореспонденцији са свима који разумеју српски језик. И због тога се не смемо извињавати. То укључује и комуникацију на интернету. Данас је веома лако променити виртуелну тастатуру уколико желите прећи на енглески и натраг, и то ће временом постати рутина. Питајте Русе и Бугаре како то они раде.

ОД СЕЛА ТЕОЧИН ДО МЕГАЛОПОЛИСА ТОРОНТО
Рођен сам 1966. године у Горњем Милановцу, каже проф др Дејан Ивковић. До трећег разреда основне школе живео сам у селу Теочин, тридесетак километара удаљеног од Горњег Милановца, где су ми родитељи били учитељи. Остатак основне и средњу школу сам завршио у овом граду, одакле одлазим на студије у Београд. На Филолошком факултету сам дипломирао на двопредметној групи за руски језик и књижевност и енглески језик и књижевност, а након тога и на групи за скандинавске језике и књижевности. Пре одласка у Торонто, са супругом и четворогодишњим сином, предавао сам две године енглески језик у основној школи у селу Вреоци, поред Лазаревца, и годину дана радио као преводилац у предузећу Типопластика, у Горњем Милановцу. На Универзитету у Торонту сам магистрирао из области лингвистике словенских језика 1996. године, након чега сам годину радио као координатор за наставу енглеског језика за новодошле у Канаду. После завршетка више школе за програмирање, радио сам као програмер преко десет година. На Универзитету Јорк у Торонту сам 2012. године докторирао на теми вишејезичности на интернету, претходно увевши у социолингвистички лексикон појам виртуелног језичког крајолика (virtual linguistic landscape) радом који сам објавио већ на првој години докторских студија. Моје друго значајно поље истраживања је феномен двоалфабетизма (двоазбучност, диграфија) у српском језику, који је несумњиво најрепрезентативнији пример синхроне употребе два писма у од стране припадника исте језичке заједнице (говорници српског у Србији). На ову тему сам написао већи број радова, укључујући прву емпиријску студију под насловом Pragmatics meets ideology: Digraphia and non-standard orthographic practices in Serbian online news forums (2013) и два повезана чланка објављена у часопису Антроплогија (2015), који су резултат претходног етнографског истраживања које сам обавио у десетини градова Србије. Поред научноистраживачког рада, активан сам у настави на додипломским и последипломским програмима. Предајем три предмета из области вишејезичности на Универзитету у Торонту и низ предмета из области педагогије на Универзитету Јорк.

СЛОВО О ОПСТАНКУ

СЛОВО БРОЈ 42 28. ЈУЛ 2020.
СЛОВО ЧЕТВРТ ВЕКА ЗЛОГЛАСНЕ ОЛУЈЕ
МАША ТОРБИЦА ИЗ ГВЕЛФА, ДЕТЕ ИЗ ,,ОЛУЈЕ 1995.

Четврт века је прошло од оне страшне ОЛУЈЕ, која се догодила 5. августа 1995. године, када је више од 200.000 крајишких Срба протерано са вековних огњишта. У овом броју СЛОВА доносимо репортажу о Маши Торбици из канадског града Гвелфа, која својим песмама и школовањем најбоље показује да нема те силе која може уништити један поносни народ.
Маша Торбица је дете „Олује“. Маша, дете из колоне безнађа, имала је те 1995. осам година. Маша свих ових година ређа само успехе.
– У јуну 2010. дипломирала сам право и књижевност на Универзитету у Гвелфу, а две године касније на истом Универзитету сам магистрирала књижевност – каже, специјално за СЛОВО, Маша Торбица.
– У септембру 2013. почела сам докторске студије (специјализације: реторика и канадска књижевност) на Универзитету у Ватерлоу. На књижевном пољу, oбјавила
сам поезију, прозу и критику у часописима широм Канаде, Америке и Европe. Редовно гостујем на књижевним конференцијама и фестивалима. Прву књигу поезије Маша Торбица је објавила са 18 година и она има и те како симболичан наслов – ДИГНИ СЕ ПОНОВО.
– Та збирка претежно садржи моје болне успомене страха,
патње и неправде, али исто тако тежи да прослави лепоту живота и да покаже како вера у добро омогућује опстанак и победу над невољама, разматрања судбине, дијаспоре и смртности.

СЛОВО БРОЈ 42 28. ЈУЛ 2020.
СЛОВО ЦРНА ГОРА РЕЖИМ У ЦРНОЈ ГОРИ НАСТАВЉА ДА ХАПСИ И ПРОГАЊА СВЕШТЕНСТВО СПЦ МИЛО ЂУКАНОВИЋ – ПРЕДСЕДНИК БЕЗ НАРОДА

Прогон Срба наставља се и у Његошевој Црној Гори, а овде преносимо само део текста из пера Велише Кадића.
„У атмосфери подигнутих тензија режим је наставио са прогоном свештенства СПЦ. Парох берански Стефан Миловановић (пореклом из Краљева) коме је ускраћен привремени боравак у Црној Гори поручује да неће никуд отићи од Цетињског манастира и светог Петра поред чијег кивота се школовао. Он је после четири године „уредногпријављивања“ добио решење МУП-а Црне Горе којим му се одбија захтев за продужење боравка у овој држави на основу склопљеног брака са црногорском држављанком и исказује му се мера напуштања Црне Горе у року од 30 дана.
– Не идем нигде из моје Црне Горе! Нећу да се поздрављам ни са светим Василијем крај чијих светих моштију сам многе службе опојао у Острошкој пештери. Овде остајем, ово је мој дом! Мој свети Ђорђе у Беранама одлично зна да сам уз њега. Супруга ми је држављанка Црне Горе. Снимак моје ћерке док пева да не да светиње је обишао свет. У октобру ми стиже наследник којег ћу дочекати чистог образа. Заклео сам се да ћу животом бранити светиње! Нема предаје, ни милиметар, а не метар, мајко Цркво! Тако ће и да остане – поручио је отац Стефан.
Читајте часопис СЛОВО.
Јер, СЛОВО ЈЕ НАША ЧУВАРКУЋА.

МАША ТОРБИЦА

МАША ТОРБИЦА

ПИШЕ ВЕЛИША КАДИЋ
ЛИТИЈА У ПОДГОРИЦИ

СЛОВО О СЛОВУ

Ево нас поново заједно, поштовани читаоци
СЛОВА. Шта рећи о новом почетку часописа СЛОВО? Било шта да напишем биће мало
да се објасни радост коју осећам у тренутку док пишем ове редове. СЛОВО број 32 већ је „спаковано“ за
штампу и остало је да вас његов оснивач и главни и
одговорни уредник „уведе“ у његов садржај…
Можда да цитирам сам себе из уводника у 31. броју СЛОВА, које
носи датум 19. април 2009. а написао сам тада, након „кукњаве“
да СЛОВО дише „на шкрге“ следеће: „Надамо се да ћемо у скорије
време бити у прилици да СЛОВО поново излази редовно, на радост свих његових читалаца.
Наши корени су у нашем СЛОВУ.
Ђириличном, наравно!“
Прошло је од тада више од десет година и ево нас поново заједно.
У години када васколико српство слави 800 година аутокефалности Српске православне цркве, у години када се прославља 500
година прве ћириличне штампарије на тлу данашње Босне и Херцеговине, васкрсава и часопис СЛОВО на најбољи могући начин,
квалитетним садржајем, што гарантују имена аутора које смо
окупили да пишу за СЛОВО.
Вреди цитирати и део уводника из првог броја СЛОВА, који је
изашао на Видовдан, 2006. године. А ту аутор пише и ово: „Биће
томе скоро пуних 40 лета од првог текста који је потписник ових
редова објавио у новинама. Од тада, од те 1968. име и презиме
поред горње фотографије било је присутно у многим средствима
јавног информисања оне бивше заједничке државе. Тридесет година сањам о новинама у властитој продукцији. Овај увод пишем
само да вам кажем, поштовани читаоци, да одлука коју сам донео
о издавању часописа СЛОВО, није била одлука тренутка. Једноставно, било је зрело за један тако крупан корак…“
У импресуму можете прочитати имена свих који су учествовали у прављењу овог броја СЛОВА. Сви они су врсни познаваоци заната који се писање зове и надамо се да ћете уживати у њиховим
текстовима.
У то име, живели! Ви и СЛОВО.
На многаја љета!

Поштовани читаоци, пред вама је ТИМ ЗА ПОБЕДЕ.

Главни и одговорни уредник
Editor in Chief:
Војо Мачар
Технички уредник / Art director:
Иван Срећковић
Организациони директор
Organization director:
Гордана Лаковић
Технички секретар и архива
Administrative assistant / Archives:
Љиљана Мачар

Сарадници / Contributors:

Александар Баљак, Београд,
Богдан Каришик, Торонто
Божо Дроца, Хјустон,
Бранко Микашиновић, Вашингтон
Велиша Кадић, Подгорица,
Горан Ђурић, Бањалука,
Гордана Крунић, Торонто,
Гордана Лаковић, Торонто,
Данило Марић, Мостар,
Дијана Ђорђевић, Београд,
Драган Мишковић, Кичинер,
Желимир Млађеновић, Кичинер
Живанка Мајсторовић, Нови Сад,
Живко Церовић, Торонто,
Љубиша Влатковић, Хамилтон
Милан Мишић, Београд,
Миломир Никетић, Отава,
Небојша Јеврић, Београд,
Небојша Тошић, Сакраменто,
Недјељко Убовић, Београд,

СЛОВО О ИЗБОРИМА

Парламентарни избори одржани у Републици Србији 21. јуна, мало су незгодно „пали“ што се тиче часописа СЛОВО,
односно термина његовог излажења, тако да нисмо у могућности објавити коментар са „лица места“,
пошто СЛОВО дан након ових избора иде у штампу.

Преносимо само нека реаговања, а сва су у стилу велике победе,
зависно из ког угла се гледа, да ли из угла актуелне власти,
чија је победа апсолутна или из угла оних који себе називају опозицијом,
а који су бојкотовали изборе и оспоравају легитимитет садашњих али и будућих носилаца власти у Србији.
У првим сатима након избора јасно је да је владајућа Српска напредна странка,
чији је председник Александар Вучић, уједно и председник Републике Србије
(многи политички аналитичари кажу да је ова „двојност“ функције неуставна)
освојила више од 60 одсто гласова бирача изашлих на изборе.
Друга је Социјалистичка партија Србије, чији је председник Ивица Дачић,
која је освојила нешто више од 10 одсто гласова,
а смањени цензус од три одсто „прескочила“ је и странка СПАС Александра Шапића,
актуелног председника општине Нови Београд.
Преносимо само наслове реаговања на резулате избора у Репулици Србији.
Александар Вучић: Ово је историјски тренутак, мало ко је у ово веровао.
AFP: Вучић на изборима цементира власт. Цвијетин Миливојевић: Апсо
лутно најмања излазност од 2008. године.
Драган Ђилас: Бојкот успео, власт неће имати легитимитет.
Борис Тадић: Александар Вучић је успео да уништи политички живот у Србији,
ови резултати нису нормални. Ивица Дачић: Имаћемо више посланика него досад,
спремни за наставак коалиције са СНС… Овим изборима, понајвише,
Србија клизи још више ка партијској држави, јер све полуге власти сада су у рукама једне странке,
састављене од више интересно повезаних група које ће свакако знати како да поделе плен
који су добили каквом-таквом народном вољом. С друге стране,
пред том странком је и велика одговорност за одлуке које ће доносити у наредном периоду,
поготово оне, као што је скоро очекивање решавања питања косовског гордијевог чвора,
где се, по многим релевантним мишљењима Србија много неће питати, али ће морати да каже ДА или НЕ.
Све у свему, у Србији ће и даље бити бурно, када је политички живот у питању.
Часопис СЛОВО на Видовдан слави 14. рођендан.
Рођенданско издање листа богатије је за осам нових страна.
Уживајте у читању прилога који су припремили врсни сарадници СЛОВА.
СЛОВО ЈЕ НАША ЧУВАРКУЋА

СЛЕПИ СЛЕПОГ СЛЕПО СЛЕДЕ

Он пише ни о чему, али као нико пре њега.
Долазићемо све док не одеш!
Нерон није запалио Рим и није бацао хришћане лавовима у арену,
него је починио кривично дело изазивање опште опасности.
Диктатор и кад је полиглота, разуме само језик силе.
Даље не морате да нас водите, остатак пута је познат.
Многи би могли да уче од Великог вође да се од њега има шта научити.
Он је добар помоћни судија. Много нам је помогао у борби за титулу.
После мене потоп. И евентуално Ноје. Ви сте писац.
Како излазите на крај с преосталим читаоцима?
Ови неће мирно отићи с власти јер немају куда да оду.
Од пећине до атомског склоништа само је корак.
Састајао сам се са страним обавештајцима, али то су биле само консултације.
Пошто је стално ишао испред свог времена,
повремено му је одређивано четрдесетосмочасовно задржавање.
Моја жена је толико заљубљена у мене да више не зна где удара.
У нашој кући је све у квару. Морамо хитно да отпустимо ХАОСмајстора!
Сви чекамо да неко други нешто учини, а други су лењи, равнодушни и неактивни.
Нада умире последња, али ми то нећемо дочекати.
На Сајму књига највећа опасност је свезнајући приповедач.
Тај кад ухвати, не пушта! Србија је важна тачка на мапи света,
с нагласком на реч “тачка”. Није истина да му фали пола мозга.
Он ни ово пола што има не користи. Органи гоњења су криминалцима за петама,
што значи да је само питање дана, месеца или године кад ће почети да их гоне.
Надамо се да нећете изабрати пут у самоизолацију, кажу они који нас држе у обручу.
Газили сте по нашем поносу док га је било. Сада нам не можете ништа.
Ми већ пресипамо из шупљег у празно, а почели смо ни од чега.
Косово није изгубљено. И даље је на Балкану.
Страх од губитка посла је највећи тамо где посла нема.
Не могу сви у исто време да прођу кроз циљ.
Нема он толику пропусну моћ. Он је страни плаћеник и домаћи издајник. Светски, а наш!